1726-1803

“O glavnom osnivaču gimnazije, Dimitriju Anastasijeviću Sabovu, saznajemo iz programa Karlovačke gimnazije za 1865.god., u kojem je direktor Jovan Pantelić izneo njegovu biografiju.”

“Sabov je, kao dete od šest godina, došao oko 1732. god. iz Njeguša u Makedoniji sa nekim trgovcima u Zemun. Kada je malo odrastao, dade ga njegov tutor na sabovski zanat u Novi Sad. ( Sabovi su krojači koji su šili haljine po mađarskom kroju). Kada je postao kalfa, morao je, po tadašnjem esnafskom propisu, da provede tri godine u “fremtu”, u Mađarskoj ili Austriji, i tek onda da se nastani u nekom mestu i od esnafa i vlasti  zatraži dozvolu da bude primljen u esnaf kao majstor i da radi zanat. Sabov  je došao u Karlovce između 1748.g. i 1750.god. i počeo raditi kao majstor, spojivši sabovski sa abadžijskim i kapamadžijskim zanatom. No to nije moglo biti tih godina, nego tek posle 1753/4, jer u propisu karlovačkih porezovnika za godinu 1753/4 nema imena Sabovljeva  ni među kućevlasnicima, ni među stanarima. Pantelić dalje priča da je u Karlovce došao jedan Sabovljev zemljak koji je imao tri do četiri stotine forinti, da se Sabov s njim udružio i da su zanat zajednički radili. Izgleda da je Sabovu posao vrlo dobro išao jer je bio namislio da ide u Irig na vašar da kupuje kace i da se počne baviti vinarskom trgovinom. Od tog posla odvrati ga njegov rođak iz Zemuna, Đorđe Solar, koji ga nagovori da mesto kaca kupi od njega espap za krojački zanat. Sabov posluša savet, okane se zasad vinarske trgovine i prione uz sabovski zanat, a espap je i dalje nosio od svog rođaka.  Posle je Sabov uzeo dućan kod Vasilija Lutkića, išao po vašarima u Futog, Peštu, Kečkemet i Segedin, donosio gotovu robu; prsluke, zubune, jorgane, suknje, ćurdije, čakšire, surdume i drugo, trgovao i lepo zarađivao. 1765. god. umre mu ortak i on sam nastavi da radi. Posao mu je dobro išao, bogatio se, kupio kuću i vinograde. Na futoškom vašaru morao je zakupiti četiri šatre, tako je mnogo espapa imao. U knjizi porezovnika za 1769/70 god. vidimo ga zapisanog već kao bogatog čoveka. Sabov ima kuću koja je morala imati više prostorija, jer plaća na nju 4 for. poreze; zatim veliki dućan, na koji plaća 6 for. ; 60 motika vinograda, 4 motike livada, dva kazana za pečenje rakije, kačaru i staju za dva vola. Za sve imanje plaća 36 for. 30 krajcara poreze. Po veličini poreze bio je na 17 mestu od 628 kućevlasnika, koliko ih je 1769/70 g. bilo u Karlovcima.

Sabov je sad viđen i cenjen čovek. Magistrat ga upisuje u red svojih građana. Kada je držan Narodno-crkvenisabor, 1769/70g., kod Sabova je stanovao major Sarenka, deputirac iz Banatske regmente. Za vreme Narodno-crkvenog sabora 1774. g., kod njega stanuju dva izaslanika, i to Nikola ot Dragoš, građanin temišvarski, i Tomaš Fogaraš,oberknez lipovski, obojica iz Temišvarske eparhije.

Ubrzo on napušta krojački zanat, te se odaje trgovačkim poslovima. Zadržava i dalje dućan, ali sad drži samo gotove stvari i prodaje štofove za odela. Postaje “Kaufmann” i pod tim novim zanimanjem vode ga u poreznim knjigama. Uzima za ortaka izučenog trgovca Teodora Radoslava, kome će posle i predati svoju trgovinu. Tih godina nalazimo Sabova i njegovu sestru Janu vrlo često zabeležene u crkvenim maticama da kumuju. Kumovanje je u to doba znak bogatstva i ugleda, te ga sveštenici od 1775.g. ne beleže više prosto kao dotle “Dmitar Sabov”, već “Gospodar Dimitrije Anastasijević”. Isto tako, kao sestra Sabovljeva koga krsti, 1775.g., zapisuju: Jana, sestra Gospodara Dimitrija Anastasijevića “.

Uskoro nalazimo u poreznim knjigama Sabova zabeleženog kao “Handelsmann”, tj. izvoznik. On uzima u zakup sa braćom Sarajlić i Markom Gojkovićem karlovačku pustaru Jarkovce, gde peče cigle i cep. Pečenje cigala bilo je oduvek monopol Karlovačkog magistrata koji ih je sam pekao i prodavao građanima po umerenoj ceni.  No Magistrat je s vremena na vreme izdavao u koncesiju pečenje cigle i svojim građanima, naplaćujući za svakih ispečenih 1000 komada po 12 do 15 krajcara. Sabov je pekao velike količine cigala, i prodavao ih po najviše Petrovaradinskoj regementi.

21. juna 1777.g. izabran je Dimitrije Anastasijević Sabov, sa najodličnijim karlovačkim građanima: Hadži Krstom Lukićem, Trifunom Joanovićem ot Vidak i Jeremijom Joanovićem u deputaciju, koju šalje Pravoslavnokarlovačko obščestvo da kod Slavonsko-sremske generalne vojne komande u Osjeku poradi da se poništi naredba kojom se ukida izdržavanje srpskog učitelja iz opšte varoške kase. Od vremena kad je izdan Regulament (1770.g.) plaćao se i srpski učitelj iz varoške kase, s obzirom da Srbi u Karlovcima plaćaju 86% poreze. Deputacija je imala uspeha i izdržavanje srpskog učitelja išlo je i nadalje na opšti, varoški trošak.

Sabov sa mnogo razumevanja i sreće vodi svoju razgranatu trgovinu. Zakupljuje ribolov u Šajkaškim ritovima. Ređale su se neobično povoljne godine za ribarstvo i on je umeo da iskoristi i znatno umnoži svoj kapital. Isto tako zakupi sve krčme u Šajkaškom bataljonu i u njima je točio samo karlovačko vino. Time je digao cenu karlovačkom vinu,  a i svoj kapital umnožio. Postao je najbogatiji čovek u Karlovcima. U poslednjim danima života bavio se bankarskim poslovima i pozajmljivanjem novca. Tako se spominje u Sabovljevom testamentu  veći broj obveznica na koje je pozamljivao novac. U njegovoj kasi nađoše obveznice: spahije Vidaka od 10000 for., spahije Damaskina i spahije Ćirkeša po 10000 for., spahije grofa Pejačevića na 20000 for. Kikindskog Distrikta na 20000 for. i još čitav niz na manju svotu novca.

U svome testamentu odredio je Sabov da se, u slučaju da njegov posinak Mata umre bez naslednika, ima isplatiti Karlovačkoj gimnaziji još 20000 for. Dimitrije  Anastasijević umre 31. oktobra 1803. god., a njegov posinak 2. novembra 1804. god., i Gimnazija dobi već 10. januara 1805.g. zaveštanu sumu od 20000 for.

U svečanoj dvorani Karlovačke gimnazije nalazili su se portret i bista Sabovljeva. Nije poznato ko je izradio portret. Znamo samo, po zabelešći staratelja gimnazije Stefana Hadžića, da je portret Sabovljev obnovio Konstantin Lekić, živopisac iz Zemuna. Bistu je izradio profesor crtanja u Karlovačkoj gimnaziji Dimitrije Kosenko. Slika pretstavlja  reprezentativnog čoveka, bistrog pogleda, energičnih crta i krupnog tela. Obučen je u svečano odelo karlovačkog građanina, sa sabljom o bedrima. Bista i portret uništeni su za vreme okupacije.”

Kosta Petrović

“ISTORIJA KARLOVAČKE GIMNAZIJE”

MATICA SRPSKA