KUĆA

 

« 6 of 7 »

“Kuća Dimitrija Anastasijevića Sabova nalazi se u Sremskim Karlovcima, u današnjoj ulici Mitropolita Stratimirovića broj 18. Sabov, koji je bio bogati trgovac i jedan od osnivača Karlovačke gimnazije, sagradio je za sebe i svoju porodicu ovaj objekat 1790. godine.
Objekat je relativno udaljen od centralnog gradskog trga, ali se nalazi u jednoj od dve najvažnije trgovačke ulice i u neposrednoj je blizini tzv. „Donje crkve“. Osnova je u obliku nepravilnog romboida što je uslovljeno oblikom parcele. Ima podrum, prizemlje i sprat. U podrumu i prizemlju tavanica je izvedena u vidu svodova, a na spratu je arhitravna sa drvenom konstrukcijom. Ulična fasada je kordonskim vencem podeljena na prizemnu i spratnu zonu. U središtu prizemne zone je glavni portal sa kamenim okvirom. Bočne strane portala su flankirane sa dva pilastra, a u gornjem delu je volutasto izvijeni fronton sa kartušom u sredini. Simetrično u odnosu na glavni ulaz postavljena su dva ulaza u lokale, sa dekorativnim okvirom i metalnim kapcima sa bogatom rokajnom dekoracijom. sa leve i desne strane oba ulaza, nalazi se po jedan prozor, nadvišen prelomljenim višečlanim frontonom ispod kojeg je dekoracija u vidu stilizovane školjke. Sav četiri prozora u prizemlju imaju bogato dekorisane rešetke od kovanog gvožđa u stilu rokokoa, a na svakoj od njih izvedeni su i inicijali vlasnika kuće „D.A“. Dekoracija na spratu je nešto smirenija. Svaki prozorski otvor ima profilisan okvir, a nadvišeni su naizmenično izlomljenim i lučno zaobljenim frontonima sa floralnim prepletom. Vertikalna podela spratne zone izvedena je jonskim pilastrima koji se nalaze između svakog prozora. Fasada Sabovekuće u celini gledano ima odlike baroknog stila, odnosno rokokoa kao njegove završne faze, što je posebno izraženo na kovinama. Pojedini elementi, poput gusto postavljenih pilastara na gornjoj etaži, koji smiruju baroknu razigranost, ukazuju na dolazeći klasicistički stilski izraz. Izrazita dekorativnost ovog objekta, a posebno prizemne zone fasade sa rokajnim kovinama, jedinstvena je na objektima građanske arhitekture XVIII veka u Vojvodini. Postoje indicije da su slično koncipirane zgrade postojale u vojvođanskim gradovima, ali da nisu sačuvane do danas.
Prizemlje kuće je očigledno od nastanka namenjeno poslovanju, dok je sprat po ustaljenom pravilu imao stambenu funkciju. Prizemlje je po sredini podeljeno uzanim dugačkim hodnikom koji je bio pešačka komunikacija između ulice kao javne površine i intimnog unutrašnjeg dvorišta. Do ulice se nalaze dve velike prostorije, a ka dvorištu je orijentisano stepenište i manje pomoćne prostorije. Iz hodnika se takođe pristupa i maloj odaji sa bunarom. Raspored prostorija na spratu je asimetričan, a bio je izložen i izvesnim prepravkama tokom istorije objekta. Ipak se može prepoznati da su ka ulici prvobitno bile orijentisane tri veće sobe, dok su ka dvorištu bili okrenuti hodnici, stepenište i verovatno jedna manja soba i toalet. Prostorije su posedovale štuko – dekoraciju u stilu rokokoa.”

 

mr Bogdan Janjušević, istoričar umetnosti

 

 

Kuća je danas u privatnom vlasništvu i nije dozvoljeno njeno razgledanje.